Srbija je smeštena u jugoistočnoj Evropi, u srcu Balkanskog poluostrva. Karakteriše je bogata i raznovrsna prirodna baština sa velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta, što je čini jednim od najvažnijih područja biodiverziteta u Evropi. Na ukupnoj površini od 5,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, Srbija proizvodi žitarice, od kojih najveći značaj imaju kukuruz i ozima pšenica, kao i industrijsko bilje, povrće i krmno bilje. Ostali usevi od značaja su šećerna repa, suncokret, grožđe, voće i jagodasto voće.

Biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu (BGRHP) su dragoceni resursi koji se koriste u: prehrambenoj i industriji stočne hrane, tekstilnoj i građevinskoj industriji i energetici. Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava Srbija - kao i sve druge zemlje bogate biodiverzitetom - jeste očuvanje, popis, sakupljanje, karakterizacija, evaluacija, dokumentacija i održivo korišćenje ovih vrednih resursa. Prepoznajući ogroman značaj očuvanja BGRHP, Vlada Republike Srbije je Zakonom o bezbednosti hrane (Službeni glasnik RS br. 41/09) osnovala Banku biljnih gena. Srbija je takođe svesna ključne uloge naučnih, istraživačkih i obrazovnih institucija u razvoju novih biljnih sorti koje treba da zadovolje potrebe proizvođača i potrošača.

Biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu se na globalnom nivou posvećuje sve veća pažnja zbog presudne uloge u oblasti sigurnosti u hrani. Usvajanje Rimske Deklaracije o svetskoj sigurnosti u hrani, Plana akcije svetskog samita o hrani (Rim, novembar 1996.), kao i usvajanje Globalnog plana akcije za očuvanje i održivo korišćenje BGRHP u junu 1996., pruža međunarodno dogovorene okvire za in situ i ex situ očuvanje, korišćenje biljnih genetičkih resursa i jačanje kapaciteta institucija.

Drugi globalni plan akcije, koji je odobren od strane FAO Saveta u novembru 2011., jača stalnu posvećenost međunarodne zajednice biljnim genetičkim resursima koji su od vitalnog značaja za ljudski prosperitet. Drugi globalni plan akcije definiše međunarodno dogovorene prioritete kojima bi se otklonili nedostaci i upućuje na nove potrebe koje su prepoznate u Drugom izveštaju o stanju BGRHP (FAO, 2009.), a u svetlu novih izazova: klimatskih promena i nedostatka hrane u svetu.

Naša zemlja je, pod koordinacijom Banke biljnih gena, aktivno doprinela pripremi Drugog izveštaja o stanju BGRHP u svetu izradom nacionalnog izveštaja o BGRHP, a takođe se i obavezala da će aktivno sprovoditi Drugi globalni plan akcije. Cilj FAO projekta "Podrška razvoju Nacionalnog programa za BGRHP u Srbiji" je razvijanje jakog Nacionalnog programa u Srbiji za očuvanje i održivo korišćenje BGRHP, kao i uspostavljanje Nacionalnog mehanizma za razmenu informacija o BGRHP.

Na regionalnom nivou, Srbija učestvuje u SEEDNet projektu (Rаzvojnа mrežа Jugoistočne Evrope zа biljne genetičke resurse), koji uključuje 13 partnerskih institucija Balkana a finansira ga Švedska agencija za međunarodni razvoj (Sida). Projekat će doprineti ostvarenju ciljeva međunarodnih dokumenata, uključujući Drugi globalni plan akcije, FAO Međunarodni ugovor o BGRHP i Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti. Srbija je od 1979.god uključena u Evropski kooperativni program za biljne genetičke resurse (ECP / GR) koji je sada u VIII fazi.

Srbija se aktivnim učešćem u ovim projektima u potpunosti angažovala u očuvanju i održivom korišćenju BGRHP i na taj način osigurala sprovođenje Globalnog plana akcije.